Ništa tajanstveno. Tačke su veštački neuroni, linije su veze među njima. Sleva ulazi pitanje, zdesna izlazi odgovor.
Ovde je 37 neurona i 252 veze. Veliki jezički model ima stotine milijardi veza, ali princip je isti.
Ovo je prava neuronska mreža i radi baš na ovoj stranici. Zadatak: razdvojiti zlatne tačke od plavih. Sada su joj veze slučajne, i površina odgovora su besmisleni talasi.
Na svakom koraku mreža poredi svoj odgovor sa tačnim i malo podvrne svaku vezu. Posle stotinu koraka zlatne tačke stoje na brdu, a plave u dolini. Niko nije upisao odgovor u nju: sama ga je našla.
Crvena tačka je greška mreže. Mreža: 2 ulaza, dva sloja po 12 neurona, 1 izlaz, 205 veza.
Mreža zaista uči bez nagoveštaja. Ali naučili su je da uči. Evo tri stvari koje su joj ljudi dali. Isključi bilo koju.
A ljudi su još morali da smisle samu mrežu, slojeve, formulu neurona i da sagrade računar na kome se sve ovo računa.
Ovde je sve smišljeno, proračunato i doterano: formula neurona, slojevi, cilj, pravilo učenja, čipovi, elektrane. Što je mreža pametnija, utoliko je više uma u nju uloženo.
Brown i dr., 2020 (GPT-3). Vaswani i dr., 2017 („Attention Is All You Need“). Patterson i dr., 2021 (procena energije).
Godine 1943. neurofiziolog Mak-Kalok i matematičar Pits opisali su živi neuron formulom. Od nje su počele sve neuronske mreže. Zato je sličnost prava:
Ali ovo je sličnost kopije i originala. Inženjeri nisu izmislili princip. Videli su ga kod onoga što je već radilo.
Azevedo i dr., 2009 (86 milijardi neurona). Beniaguev i dr., Neuron, 2021 (jedan neuron kao duboka mreža).
Neuronska mreža se sklapa u fabrici i uči u centru podataka. Tvoj mozak je izrastao iz jedne ćelije za devet meseci. U proseku se pojavljivalo oko 250 hiljada neurona u minutu, i svaki je našao svoje mesto i svoje susede.
Inženjera u blizini nije bilo. Bio je zapis u DNK: tri milijarde slova. On zadaje arhitekturu, a učenje ide potom ceo život. Dete niko ne programira da govori, ali je sposobnost da nauči bilo koji jezik u njemu već položena.
Arhitekturu, cilj i pravilo učenja neuronske mreže smislili su ljudi. Mozak ih dobija gotove još pre rođenja. Ko ih je napisao?
Tačno, i to si video. Ali video si i drugo: ukloni cilj, primere ili pravilo, i ostaje šum. Mreža uči sama samo zato što su je naučili da uči. Sposobnost da se uči ne nastaje sama od sebe.
Svaki algoritam učenja radi na gotovoj mašini. Odabiru je potreban već živ sistem koji se razmnožava, sa zapisom u DNK. On taj sistem ne stvara. A ljudi su, znajući cilj i gledajući gotov uzorak, potrošili 80 godina na grubu kopiju.
Kalkulator odavno računa brže od nas. Ako mašina ikad prestigne čoveka u svemu, to će još jednom pokazati isto: razum se pojavljuje tamo gde je na njemu radio razum. Obrnuto niko nije video nijednom.
Uzrok je potreban onome što je počelo. Vasiona je počela, život je počeo, tvoj razum je počeo. Ali lanac „a ko je stvorio njega?“ ne može da ide bez kraja: na početku mora da stoji Onaj koji je oduvek. Bog je sebe baš tako i nazvao: „Ja sam koji jesam“.
Svaka neuronska mreža na planeti ogled je sa istim ishodom: razum se rađa od razuma. Kopiju mozga stvorio je ljudski um. Original je složeniji od kopije u svemu što umemo da izmerimo. Znači, iza njega stoji Razum viši od ljudskog. Biblija Ga zove po imenu: Bog.
„Ko je metnuo mudrost u srce, ili ko je razumu dao razbor?“
Jov 38:36
„I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božjem stvori ga.“
Postanje 1:27
Pravimo mašine po svom obličju, jer smo i sami načinjeni po obličju Tvorca. Neuronska mreža ne može da se upozna sa onima koji su je stvorili. Ti možeš: tvoj Tvorac sam je došao ljudima. Zove se Isus Hristos.
„Pitanja o životu“ je besplatan kurs za one koji sumnjaju ili ne veruju. Trideset dana, po jedna kratka lekcija u Telegramu: smisao, savest, Bog, Isus, patnja. Iskreno i bez pritiska.
Na svaku lekciju možeš da odgovoriš, i napisaće ti živ čovek, mentor.
Ako imaš kod mentora, unesi ga na stranici kursa.