Grobnica je usečena u stenu i pripada Josifu iz Arimateje, članu veća. Mesto znaju i prijatelji i vlasti. Prođi dane.
Po Jevanđeljima po Mateju 27–28, Marku 15–16, Luki 23–24 i Jovanu 19–20. O straži i pečatu izveštava Matej.
Ne uzimamo na veru celo Jevanđelje. Uzimamo ono što potvrđuje više nezavisnih izvora i što prihvataju istoričari daleko od vere.
Koliko godina deli događaj od najranijeg sačuvanog svedočanstva o njemu:
Istoričari veruju biografijama Aleksandra, iako su pisane četiri veka kasnije. Vest o vaskrsenju zapisana je dok su svedoci i protivnici još bili živi: svako je mogao da ode i proveri. Pavle tako i piše o pet stotina koji su videli: „većina je još živa“.
Datumi su približni, po uobičajenim procenama istoričara. 1. Korinćanima je napisano oko 55. godine.
Praznu grobnicu prve su našle žene: Marija Magdalena i ostale. U tom svetu reč žene malo je vredela. Josif Flavije je pisao da je na sudu ne treba primati.
Ko sastavlja uverljivu priču, za svedoke postavlja ugledne muškarce. Žene ostaju u kazivanju samo iz jednog razloga: tako je bilo.
I sami apostoli u ovim kazivanjima loše izgledaju: razbežali su se, zaključali se, nisu poverovali ženama, Toma je tražio dokaz. Tako o sebi ne pišu oni koji izmišljaju legendu, nego oni koji kazuju kako je bilo.
Pritisni ime. Svako ima svoje „pre“ i „posle“, a između njih jedan događaj.
Ljudi umiru za ono u šta su poverovali. Ali niko ne ide u smrt za ono što je sam izmislio. A ovi nisu govorili „verujemo“, nego „videli smo“.
Sami od sebe ne vaskrsavaju, i niko to i ne tvrdi. Pitanje je da li Ga je Bog vaskrsao. „Čuda se ne događaju“ nije zaključak iz tragova, nego zabrana postavljena pre istrage. Istražitelj koji je unapred precrtao jednu verziju ne vodi istragu.
Verujući postaje onaj ko se u događaj uverio. Ali među svedocima su i bivši neprijatelji: Pavle i Jakov. O pogubljenju pišu Tacit i Josif Flavije. A i sami protivnici priznali su glavno: tela u grobnici nema.
Razilaze se: koliko je žena bilo, koliko anđela. Tako izgledaju iskazi nezavisnih svedoka. Iskazi podudarni do reči govore o dogovoru. U glavnom se sva četiri slažu: raspet, sahranjen, grobnica prazna, javio se živ.
Umiru za ono što su čuli od drugih i primili na veru. Apostoli su umirali za ono što su, po svojim rečima, sami videli. Prevaren čovek može dati život za laž. Prevarant neće dati život za sopstvenu izmišljotinu.
Šest činjenica, pet prirodnih verzija, i nijedna ne objašnjava sve. Ostaje ono što su svedoci govorili od prvog dana. A ako je Isus vaskrsao, onda je istina i sve što je o sebi govorio: On je Sin Božji, umro je za tvoje grehe, i smrt nije kraj.
„Nije ovde, jer je vaskrsao, kao što je rekao. Hodite, vidite mesto gde je Gospod ležao.“
Mateja 28:6
„Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, ako i umre, živeće.“
Jovana 11:25
On je živ i sada, i danas mu se možeš obratiti: priznati pred Njim svoj greh i poveriti Mu svoj život.
„Pitanja o životu“ je besplatan kurs za one koji sumnjaju ili ne veruju. Trideset dana, po jedna kratka lekcija u Telegramu: smisao, savest, Bog, Isus, patnja. Iskreno i bez pritiska.
Na svaku lekciju možeš da odgovoriš, i napisaće ti živ čovek, mentor.
Ako imaš kod mentora, unesi ga na stranici kursa.